Srbija | nedelja 19.10.2014. | Izvor: Blic

Beograd -- Umanjene plate koje će zaposleni u javnom sektoru primati već od novembra neće biti povećavane bar do 2017. godine.

Formula po kojoj će se umanjivati plate u javnom sektoru, uključujući tu i nezavisne institucije, javna preduzeća i sve one koji direktno ili indirektno imaju veze s budžetom, već je poznata.
Kako saznaje Blic, od smanjenja će biti zaštićene plate do 25.000 dinara, a svi oni koji primaju zaradu iznad tog iznosa moraju da računaju da će ubuduće njihova plata biti deset odsto niža u neto iznosu.
U Vladi priznaju da zasad nije razgovarano o formuli po kojoj će se umanjivati zarade veće od 100.000 dinara. Prema aktuelnom planu, i one će biti umanjivane deset odsto.
Time će, praktično, svi oni koji danas imaju platu veću od 113.340 dinara bolje prolaziti nego do sada.
Jer do sada su plaćali solidarni porez (na iznos od 60.000 do 100.000 - 20 odsto, a na ostatak, preko 100.000 dinara - 25 odsto), koji se ukida, a sada im se cela plata umanjuje za deset odsto.
Pa, na primer, onaj ko ima zaradu od 200.000 dinara, do sada se na ime solidarnog poreza mesečno odricao 33.000 dinara, a ubuduće će odricati 20.000 dinara. Praktično, u odnosu na ovu godinu plata mu se uvećava za 13.000 dinara.
Vlada i dalje smatra da bi penzioneri trebalo manje da osete teret štednje.
Tako će oni koji primaju do 25.000 dinara, a njih je 815.755, biti izuzeti od smanjenja. Međutim, u Vladi trenutno razmišljaju da promene formulu koja će se primenjivati na penzije više od 25.000 dinara.
"Ideja je da se u slučaju 469.236 penzionera koji imaju primanja između 25.000 i 40.000 dinara umanjenje vrši tako da se iznos preko 25.000 dinara smanji 22 odsto, a da se u slučaju 114.064 penzionera koji primaju preko 40.000 dinara iznos preko 25.000 dinara smanji 25 odsto. Tako bi penzioneri koji imaju nešto viša primanja po visini umanjenja bili izjednačeni sa zaposlenima, a budžet bi ostvario veću uštedu", objašnjava izvor Blica iz Nemanjine 11.

Srbija | nedelja 19.10.2014.
Izvor: B92

Beograd -- Sindikati i analitičari sa sumnjom gledaju na izjavu ministra rada Aleksandra Vulin da stopa nezaposlenosti u Srbiji pada već sedam mesec. Vulin je objavio da stopa nezaposlenosti u Srbiji pada već sedam meseci i da je trenutno na 20,3 odsto.

On je dodao da je u prvih osam meseci 2014. godine zaposleno 143.660 ljudi i da trend nema veze sa sezonskim zapošljavanjem.
U sindikatima nepoverenje prema ovakvoj statistici. Branislav Čanak, predsednik sindikata Nezavisnost kaže da bi osim na papiru, rast zaposlenosti morao da se vidi i u realnom životu ili bar u budžetu.
"To bi se pre svega primetilo na punjenju budžeta, na punjenju PIO fonda, zdravstvenog fonda, a to se nije desilo. To znači da ti ljudi rade, a niko za njih ne plaća poreze i doprinose ili ih plaća na nekom drugom mestu. Srbija je ove godine imala duplo veće doznake od svojih građana iz inostranstva, nego direktnih stranih investicija. Dakle, od čega su se otvarala ta radna mesta? Ko ih je otvarao? Gde su ti investitori? Ono što mi vidim jeste da u realnom sektoru nema rasta zapošljavanje, što znači da su zaposleni u javnom sektoru, a to je onda stezanje omče oko vrata čitavoj Srbiji. Nacionalna služba za zapošljavanje evidentira samo one koji su kod nje prijavljeni. Kad ja odustanem od NSZ-a jer mi se sve smučilo ne znači da sam se zaposlio", kaže Čanak.
Ekonomista Goran NIkolić kaže da je rano govoriti o suštinskom napretku i da pozitivnom trendu pogoduje i preciznija evidencija broja nezaposlenih kao i metod koji podrazumeva da niste nezaposleni makar posao nalazili i povremeno.
"U suštini nezaposlenost stagnira, kao i zaposlenost i to je neko realno stanje. S jedne strane imam sezonski rast zaposlenosti, a s druge imamo i mnogo bolju metodologiju. Jedan sat nedeljno je dovoljno da radite da biste bili radna snaga, da bi ste bili onaj koji nije nezaposlen. Srbija ima jednu tendenciju da joj se smanjuje kontigent radne snage, a to su oni koji rade i koji traže posao. Srbiji ima oko 30.000 manje stanovnika, bez emigracije koja za dodatnih 10.000 smanjuje broj stanovnika Srbije, i samim tim i to utiče da nam je u procentima manja nezaposlenost", objašnjva Nikolić.
Ministar Vulin rekao je da smanjivanju nezaposlenosti doprinosi i rigoroznija kontrola inspekcija rada. Inspektori su od 1. juna do 30. septembra ove godine izvršili 16.893 nadzora kod 354 poslodavca posle čega je zaposleno je 14.464 ljudi, rekao je Vulin.

Blic | Teleprompter | 11.08.2014.

Prema pisanju današnjeg izdanja “Blica”, predsednik Srbije i njegova supruga Dragica potrošili su 15.000 evra samo na prevoz do Turske. Bračni par Nikolić odlučio je da provede godišnji odmor u Bordrumu.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i njegova supruga Dragica odleteli su 8. avgusta na letovanje u Bordrum u Turskoj. Kako saznaje dnevni list “Blica” Nikolići su do Turske odleteli specijalizovanim državnim avionom.
Predsedničko putovanje građane Srbije košta oko 15.000 evra, piše “Blic”. To su samo troškovi avio prevoza do letovališta i nazad.
Toma i Dragica ostaju u na odmoru do 21. avgusta. Međutim, “Blic” nije uspeo da dobije informacije o nazivu hotel u kojem predsednički par odseda.
Prema cenovniku turističkih agencija, letovanje u nekom od bolje kategorisanih hotela u Bordrumu koša od 1.000 do 1.500 evra po osobi u dvokrevetnoj sobi.
Sa Tomom su odletela i dva službenika obezbeđenja. Takođe u pratnji državnog obezbeđenja, otputovao je i Nikolićev savetnik Predrag Mićić, ali u Grčku.
Da nam se oni svi lepo odmore. Zaslužili su. Naradili su oko obnove zemlje i poboljšanja životnog standarda građana Srbije.
Izgleda da bračni par Nikolić nije poslušao predloge premijera Vučića da državni službenici letuju u Srbiji.

Kurir | Biznis | 16.07.2014.| Autor: Sanja Đorđević

EVO GDE SU PARE: Državo, zašto estradi i tajkunima opraštamo 240 miliona evra?

Sagovornici našeg lista ocenjuju da bi država trebalo prvo ove kategorije da uvede u redovan poreski sistem, umesto da rupu u državnoj kasi krpi smanjenjem penzija i plata ili otpuštanjem radnika

BEOGRAD - Budžet Srbije godišnje gubi najmanje 240 miliona evra samo zbog toga što ne oporezuje estradu, nevladine organizacije, advokate i Crkvu kao što oporezuje ostale privrednike, pokazala je računica Kurira bazirana na dostupnim podacima.
Sagovornici našeg lista ocenjuju da bi država trebalo prvo ove kategorije da uvede u redovan poreski sistem, umesto da rupu u državnoj kasi krpi smanjenjem penzija i plata ili otpuštanjem radnika.
Dragovan Milićević, član Udruženja finansijskih analitičara Srbije, kaže da je nerazumno smanjivati penzije, od kojih čak dve trećine prima od 100 do 200 evra mesečno, već da dodatne prihode država treba da prikupi uvođenjem novih tipova poreza kako bi veći broj kategorija ljudi bio obavezan da plaća porez.

Mali obuhvat

- Srbija je na 11. mestu od 15 zemalja po visini učešća poreskih prihoda u bruto društvenom proizvodu (BDP). To ne znači da ima niske poreske stope, već je pre svega reč o širini naplate poreza. U Srbiji je ona na nedopustivo niskom nivou i glavni je problem trenutne fiskalne pozicije zemlje. Ispod Srbije na listi su samo Kazahstan, Dominikanska Republika, Kostarika i Iran - rekao je Milićević, koji Srbiju poredi sa 15 zemalja sa sličnom kupovnom moći i srednje niskim prihodima stanovništva.

- Poslednji je čas da se krene u sveobuhvatnu i brzu reformu. Pored NVO, estrade, advokata i crkve, treba ozbiljno razmišljati i o oporezivanju finansijskih transakcija banaka i kompanija registrovanih u ofšor zonama - zaključio je on.
Gruba računica pokazuje da bi samo od PDV na prodaju knjiga i ostale robe u crkvenim prodavnicama, kao i od poreza na dobit SPC, budžet mogao biti bogatiji za oko 100 miliona evra. 

Evo gde su pare
Uprkos zaradama od prosečnih 2.500 evra advokati i dalje državi plaćaju porez paušalno, od 200 do 500 evra mesečno. Procene govore da bi od naplate PDV na advokatske usluge država inkasirala više od 45 miliona evra godišnje, dok bi oporezivanje prihoda NVO, koje samo država donira sa oko 35 miliona evra godišnje, budžetu donelo dodatnih sedam miliona evra. Kurir je već pisao o tome da pevači godišnje utaje oko 87 miliona evra.

Unija poslodavaca
OPOREZOVATI SVE PRIHODE

Marko Radović, saradnik Unije poslodavaca Srbije, takođe smatra da bi držala ove kategorije trebalo da oporezuje na isti način kao i sve druge privrednike koji ostvaruju veće prihode.
- I zbog prikupljanja prihoda za budžet i zbog pravičnosti. Oporezovani moraju biti svi koji ostvaruju prihod - izričit je on.

Šta se sve može sa 240 miliona evra

- obezbediti lečenje teško obolele dece iz Srbije u inostranstvu
- isplatiti 1,2 miliona penzija godišnje
- pokriti tačno toliki gubitak u deviznim rezervama Srbije
- obnoviti Obrenovac ili izgraditi sve uništene stambene jedinice u poplavama
- otplatiti dvogodišnja dugovanja „Železare“, koja će država preuzeti kada je proda

РТС | уторак, 13. мај 2014, 12:27

Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикати "Независност" саопштили су да не желе да учествују у преговорима о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о раду који им је доставило Министарство рада.
Како је образложено, за синдикате је неприхватљиво што је Министарство проширило списак области из радног законодавства које синдикати треба да усаглашавају с представницима власти и послодавцима, јавља Бета.

"Непријатно смо изненађени чињеницом да су у радној верзији Нацрта закона о изменама и допунама Закона о раду која је достављена синдикатима, проширене теме на којима је Радна група за израду тог закона радила, а која је формирана на иницијативу тадашњег првог потпредседника Владе Србије, а садашњег премијера Александра Вучића", наводи се у заједничком саопштењу два синдиката.
Указано је да је Радна група три месеца радила на припреми нацрта закона о раду, а која је сада измењена на иницијативу министра рада Александра Вулина.
Репрезентативни синдикати траже да се преговара о пет најважнијих тема које треба да регулише нови закон о раду - раду на одређено време, отказима од стране послодавца, отпремнинама, проширеном дејству колективног уговора и минималној заради.
"То су области које могу да поспеше запошљавање и покрену отварање нових радних места, а додавање нових је апсурдно и потпуно непотребно", сматрају синдикати.
Радна групе за измене Закона о раду данас би требало да разговара о Нацрту измена закона о раду који је прошле недеље доставило Министарство рада.
У Радној групи су представници владе, односно министарстава рада, финансија и привреде, Уније послодаваца Србије, два репрезентативна синдиката - Савеза самосталних синдиката Србије и Уједињених гранских синдиката "Независност" и Привредне коморе Србије.