SSSS | 5. novembar 2014.

Proteklih meseci brojna upozorenja, protesti i štrajkovi niču u Srbiji kao pečurke posle kiše.
Bune se policajci, prosvetni radnici, lekari i medicinske sestre, advokati već dva meseca odbijaju nagodbu oko svojih zahteva. Komunalci, takođe, iskazuju nezadovoljstva i u kulturi su izglasali štrajk upozorenja. Za privredu smo navikli da gledamo scene štrajka glađu u "Prvom maju, Aha Muri, IMT-u, sirotinjskom Jumku... Ulica je zamenila dijalog. Cehovski pojedinačni interesi kose se sa državnim projektom reformi "stezanja" još više rupa na radničkom i penzionerskom kaišu.
U rašomonu obećanja o boljem životu tamo negde za dve tri godine, o normalnoj državi koja samo što nije pod zvezdama EU i banalnog dostizanja minimalne potrošačke korpe treba da postoji bar minimum - obostranog razumevanja. Ćutanje je očigledno postalo zlato, jer gorka istina o tome ko je pročerdao silne milijarde mnogo boli i potpitanje gde će odu rebalansirane reformske 43 milijarde novog manjka u državnoj kasi.
“Savez smaostalnih sindikata Srbije, a verujem ni druge organizacije više nemaju pravo da trpe i ćute", ističe za "Privredni pregled" Zoran Mihajlović, sekreatar SSSS i ukazuje da ćemo u suprotnom padati još dublje.
"Sigurno je da je bunt tek počeo i da će se još više iskazivati neslaganje što se nezakonite odluke donose i što se preko kolena donose ozbiljnje reformske i ekonomske mere štednje, što sigurno služi za jednokratnu upotrebu. Toga je sigurno svesna i sama vlada i ovi potezi neće dati nikakve bitnije pozitivne efekte i rezultate. To je nemoguće bez jasne strategije i plana u kom pravcu će se dalje ići, jer samo smanjenje plata i penzija nije rešenje", kaže on.
"Predviđena ušteda koja ide nauštrb umanjenja plata u javnom sektoru i penzija je oko 400 miliona evra. Pritom je ta suma gotovo unapred potrošena, jer je jasno da je rebalans budžeta odnosno povećanje deficita od 43 milijarde dinara ide na popunjavanje otvorenih "rana", na primer odbranu kursa i monetarnu politiku Narodne banke Srbije, a sa druge strane dosta te planirane sume treba da se usmeri na socijalne programe za firme za restrukturiranju, jer se očekuje da oko 50.000 ljudi do kraja godine ostane bez posla", navodi Mihajlović.
Konstatuje da od popunjavanja starih i novih budžetskih rupa nikakve koristi neće imati građani, kojima će se zakidati zarade.
"Time će se smanjiti samo kupovna moć stanovništva, što će da dovede do daljeg smanjivanja proizvodnje i znači da ćemo upasti u još dublju recesiju. Izalaz iz ove krize je u investicijama, otvaranju novih radnih mesta i pokretanju proizvodnje. Nažalost, mi to od ove vlade ne vidimo, jer će uštede samo popuniti neke rupe u budžetu. Predviđamo da će se od marta 2015. godine situacija znatno pogoršati ukoliko se ne pokrenu ozbiljni zaokreti u investicijama”.
"Pad privrednih aktivnosti, uz potrošnje znači uapadanje u začarani krug i za nekoliko meseci nema izlaza, čak i pod pretpostavkom da se ispuni plan prodajeTelekoma i dokapitalizuje EPS. Pritom, svaki reformski paket treba da iza sebe ima jasnu podlogu i socijalni konsenzus svih partnera. Ovako je na videlo isplivao još jednom "ubijeni" socijalni dijalog, tako da se paket mera donosi faktički na silu i na iznuđeni način po diktatu EU i MMF i od onih koji treba da daju neki evro, kako bi ova vlast opstala, po mojoj proceni najdalje godinu dana", ocenjuje Mihajlović. Na sceni su pojedinačni parcijalni protesti u javnom sektoru, ali i u realnoj sferi, a za desetak do 15 dana doći će sigurno do objedinjavanja protestnih kampanja, procenjuje on.
Sve analize ukazuju,da su zarade i bez aktuelnog smanjenja, slaba tačka kod nas, među najnižima u regionu i EU. Evidentno je da svaki treći radnik uopšte ne prima ili sa nekoliko meseci zakašnjenja prima zaradu, preko 46.000 radnika radi a ne prima platu, oko 35.000 zarađuje manje od zakonskog minimalca od oko 21.000 dinara, a čak 480.000 radnika u privatnom sektoru, a 170.000 u javnom sektoru ne prima plate redovno.