Odluke Odbora JOS od 23.aprila 2012.godine

Broj: sl.
Datum: 23.04.2012.

U uvodnoj reči, sekretar JOS obavestio je prisutne članove Odbora JOS da je ovaj vanredni sastanak odbora zakazan na osnovu prethodno donete odluke Predsedništva i Odbora Sindikata uprave Srbije.
Naime, na nedavno održanom sindikalnom skupu, međunarodnog karaktera, posvećenom socijalnom dijalogu, među brojnim domaćim i inostranim sindikalnim predstavnicima, bilo je zapaženo i učešće naših predstavnika iz sastava Odbora Sindikata uprave Srbije, na čelu sa predsednikom Milanom Dumićem, koji je imao i veoma interesantno izlaganje, na samom kraju trajanja pomenutog sindikalnog skupa.
Upravo je to njegovo kratko izlaganje stavova JOS Poreske uprave Srbije, pred domaćom i inostranom „sindikalnom elitom“, bilo razlog da se po prvi put u istoriji sindikalnog organizovanja u Srbiji održe u istom danu dve vanredne, telefonske, sednice najviših organa Sindikata uprave Srbije, na kojima je aklamacijom, koja ne postoji još od vremena komunizma i druga Tita, doneta odluka o isključenju Milana Dumića iz rada pomenutih sindikalnih organa, do daljeg...

Preuzmi zapisnik od 23.04.2012.g.

Direktor PU i predsednik SUS u "četiri oka"

Dana 19.4.2012. godine, u Beogradu, održan je sastanak „u četiri oka“ između direktora Poreske uprave, D.Radosavljevića i predsednika Sindikata uprave Srbije, Nj.Potežice. Prvi i konkretni rezultat koji je ostvaren u međusobnom dogovoru „dvojice neprikosnovenih lidera“, svakog u svojoj sferi delovanja, ogleda se u saopštenju koje je ekspresno, dakle istog dana, objavljeno na zvaničnom sajtu Poreske uprave Srbije, a sve u režiji direktora D.Radosavljevića. Još jednom, pomenuta gospoda, ne birajući sredstva i zloupotrebljavajući zvanični sajt Poreske uprave, udruženim snagama pokušavaju da maksimalno diskredituju predsednika JOS Poreke uprave Srbije, Milana Dumića.
Postavlja se pitanje zašto? Odgovor na to pitanje je vro prost – STRAH od istine, a istina je takva da apsloutno ne ide u prilog niti jednom od više puta pomenute dvojice.
Zašto radi to što radi direktor Poreske uprave Srbije i kako se odnosi prema Sindikatu, njegovom članstvu i zaposlenima uopšte, više ne može nikoga da začudi. Posledice takvog njegovog odnosa su strašne – najgori mogući položaj ovog državnog organa od njegovog osnivanja, gotovo nemoguće poslovanje u uslovima kada svega nedostaje, kada se tehnički ispravna vozila ne mogu registrovati zbog nedostatka materijalnih sredstava za tu namenu, na primer. A primera je, na žalost, mnogo, gde god da pogledamo.
Ono što je mnogo tragičnije, je uloga koju je na sebe preuzeo predsednik Sindikata uprave Srbije, Nj.Potežice, koji je svojim ponašanjem i nastupima još jednom pokazao da mu više priliči uloga BIG BOSS-a, nego li visokog sindikalnog predstavnika. Sav u zlatu, svili i kadifi, ON nama običnim smrtnicima, članovima sindikata, toplo preporučuje kada i koga ćemo mi za predsednika NAŠEG sindikata i šta ćemo sa njim nadalje činiti.
Na nedavno održanom semininaru o socijalnom dijalogu, uz učešće domaćih i stranih predstavnika sindikalnih centrala, predsednik JOS Poreske uprave je u svom kratkom obraćanju konstatovao da u Srbiji ne postoji, niti funkcioniše socijalni dijalog, da su pojedini sindikalni lideri, poput Potežice, u funkciji režima i sopstvenih interesa, a ne sindikata i članstva koje ga direktno finansira, a od koga se pomenuti već poodavno odrodio. Dokazi za ovakve naše tvrdnje su mnogobrojni i na činjenicama zasnovani, što će se i dokazati u predstojećim postupcima koji će se pokrenuti i voditi protiv takvih koji direktno ili u saradnji sa rukovodiocima pojedinih državnih organa ruše ugled i dostojanstvo legitimno izabranih sindikalnih organizacija i njihovog članstva.
Ovo je samo još jedan propali pokušaj da se uguši sindikat u Poreskoj upravi, onaj isti koji ne ćuti, koji čini sve da u demokratskom duhu i u skladu sa zakonom oživi socijalni dijalog u Poreskoj upravi, vrati direktora za pregovarački sto, kako bi se zaustavilo dalje urušavanje i propadanje naše Poreske uprave Srbije.
Braneći je od njih, takvih, pokušavamo da je sačuvamo za sve nas, poreznike Srbije, sadašnje i buduće.

PRVOMAJSKA PORUKA SSSS

27. april 2012

Skoro vek i po Prvi maj predstavlja sinonim borbe radnika za slobodu, mir, rad i blagostanje.
Naša sindikalna borba traje već 109 godina, koliko se organizovano suprotstavljamo svim novim i starim vidovima eksploatacije.
U stalnoj trci za profitom, vlasnici kapitala ugrožavaju prava vezana za rad. Nesavesnim poslodavcima, koji neretko ne isplaćuju zarađeno, imperativ je samo rast profita, dok su položaj radnika potpuno zanemarili.
Pozivamo ih da budu ljudi koji grade bolji, pravičniji svet rada. A radnike da budu glasniji u zahtevima za poštovanje svojih prava.
Poštene zarade, pristojan rad i socijalna sigurnost su minimum koji radnici u Srbiji očekuju.
Savez samostalnih sindikata Srbije zahteva da se isplaćuje ono što je zarađeno, da se suzbije rad „na crno“, poštuju pravila o bezbednosti i zdravlju na radu, smanji diskriminacija prilikom zapošljavanja i na radnom mestu.

Članstvu i svim građanima Srbije čestitamo Međunarodni praznik rada.
Savez samostalnih sindikata Srbije

Pismo Predsedniku Srbije

Beograd, 02.04.2012.

Poštovani gospodine Tadiću,

Anatemisani i prokazani od strane građanstva sa jedne strane, a poniženi i do granice bede dovedeni od strane poslodavca sa druge strane, obespravljeni, i zastrašeni zaposleni u Poreskoj upravi odlučili su da se pisanim putem obrate vama, u želji da ukažu na silne probleme organizacione prirode, izazvane neprestanim eksperimentisanjem i poigravanjem sa jednom institucijom od vitalnog značaja za svaku uređenu i civilizovanu zemlju..
Možda smatrate da ovo pismo nije trebalo uputiti vama već ministru finansija ili predsedniku vlade međutim upravo ste vi prava adresa.Pored toga što ste predsednik svih građana Srbije vi ste takođe i predsednik jedne od najače političke partije u Srbiji.Uzalud je sav vaš trud u predizbornoj kampanji da objasnite narodu da vam je potreban još jedan mandat da dovršite započeti posao sa EU ,ako na ključnim pozicijama u državi kao što je Poreska uprava imate kadar u liku i delu Dr.Dragutina Radosavljevića.

Opširnije...

Skandalozno i neodgovorno ponašanje menadžmenta PU

April, 2012.

Štrajkom od 02.02.2012. godine postignut je njegov osnovni cilj, a to je, da se javnosti, a i menadžmentu Poreske uprave, skrene pažnja na stanje zaposlenih i uslove njihovog rada u jednom od najvažnijih državnih organa u Srbiji, od čijeg rada zavisi funkcionisanje mnogih drugih, i isti upoznaju sa sve lošijim materijalnim i socijalnim položajem zaposlenih u Poreskoj upravi kao i, iz godine u godinu, sve lošijim statusom ovog organa u odnosu na druge korisnike budžetskih sredstava.
Iako je JOS, pre donošenja odluke o štrajku, usvojio određene Zahteve, koji se u jednom delu odnose na zahteve poslodavcu da primeni postojeće zakonske propise, inicijativu za izmenu zakonskim propisa, za čije rešavanje je potrebno određeno vreme, zahtev, koji se odnosio na preispitivanje i izmenu iznosa sredstava za funkcionisanje Poreske uprave je bio usmeren, pre svega, da se od menadžmenta PU dobije odgovor, odnosno zatraži odgovornost istih, za predviđeno smanjenje sredstava za rad ovog organa, koje je u ovom momentu, takvo, da bukvalno onemogućava rad nekim službama i ugrožava rad skoro čitave službe.
Iz razloga poštovanja zakonske procedure, JOS se nije opredelio za radikalnije metode, već je odlučeno, da se štrajk sprovodi uz minimum procesa rada, a sve u funkciji da se zahtevi poreskih obveznika i građana, kojim se obraćaju Poreskoj upravi, budu rešeni u zakonskom roku, dok su isti, putem obaveštenja i proglasa, bili obavešteni o štrajku.
Analizirajući rezultate dvodnevnog štrajka u PU Srbije, smatramo da generalno možemo biti zadovoljni postignutim.
Na žalost, moramo skrenuti pažnju na sramotno i izdajničko ponašanje predsednika Sindikata uprave Srbije, Njegoša Potežice, koji praktično nije podržao štrajk zaposlenih u PU i koji je, uz dogovor sa državnim sekretarom M.Đidićem i direktorom PU D.Radosavljevićem koordinisao svoje aktivnost sa njihovima i, protivno i Statutu sindikata i interesima njegovog člansta, stao na stranu onih koji su nam suprotstavljeni, iz njima znanih razloga. Tim svojim činom sebe je u našim očima potpuno demistifikovao i prokazao, egoistički štiteći svoj interes, koji je našem suprotstavljen. O njegovom podaničkom i izdajničkom ponašanju i ulozi u proteklom štrajku, na nedavno završenom međunarodnom seminaru, obaveštena je i šira domaća i međunarodna javnost, koja ima pravo da sazna potpunu istinu o Njegošu Potežici i njegovom sindikalnom radu.
Uprkos tome, na konferencijama za štampu i prilikom razgovora sa velikim brojem predstavnika televizijskih i štampanih medija, uspeli smo da obvestimo javnost, da postoji nezadovoljstvo zaposlenih u PU, koji su svesni sveukupnih problema u društvu, ali ih, pre svega, brine njihov loš materijalni položaj i zaostajanje ovog organa, u svakom smislu, za ostalim budžetskim korisnicima, koji, smatram, ipak, u odnosu na ovaj organ, imaju manji značaj.
Međutim, najveći efekat, koji je postignut pripremama za štrajk i samim štrajkom, je to, što su se, čitav menadžment Poreske uprave, kao i direktor Dragutin Radosavljević, desetak dana, umesto da su, bezbrižno uljuljkani u svojim bogato opremljenim kancelarijama, pravili planove, kako da u novoj reorganizaciji prigrabe što bolje pozicije, bili su prinuđeni da se bave zaposlenim radnicima ovog organa. Direktor Radosavljević se, zauzet planiranjem poslovnih putovanja radi sticanja iskustava zapadnih zemalja o reformi PU, problemima zaposlenih, nije bavio sigurno godinu dana, još od prošlogodišnje isplate stimulativne nagrade zaposlenima.
Razume se da se menadžmet PU, ovih dana, nije bavio rešavanjem problema oko reorganizacije Poreske uprave, jer će samo sprovesti ono što im se naredi, ili nedostatka goriva, kancelarijskog materijala, problema sa dotrajalim voznim parkom, zastarelom opremom, niti niskim zaradama zaposlenih, kao ni pojedincima, koji žive na ivici egzistencije i koji se, zbog nemogućnosti da reše problem, obraćaju sindikatu sa zahtevom za novčanu pomoć za kupovinu ogreva ili plaćanje putnih troškova za školovanje dece.
Naprotiv, bavili su se smišljanjem raznih metoda pritisaka, dozvoljenih i nedozvoljenih, zaplašivanja zaposlenih, pretnji raznim spiskovima, neposrednim kontrolisanjem kretanja istih, obilazili su šalter sale po filijalama, pa se čak i snimali pored šaltera, sve da dokažu da šalteri rade.
Osim, u pojedinačnim slučajevima, čast izuzecima, naši rukovodioci na svim nivoima, čak ni prećutno, nisu podržali zaposlene koji su izražavali svoje nezadovoljstvo pristupajući štrajku. Na ovaj način su, vrlo jasno pokazali, da im je stalo samo do svog ličnog statusa, i položaja koji su stekli, na ovaj ili onaj način, i koji su, u ovom slučaju, grčevito branili, slepo sprovodeći direktivu iz Beograda. Iz navedenih razloga, treba ozbiljno preispitati izbor i podršku, u svakom smislu, ovim i ovakvim rukovodiocima.
Takođe, direktor PU D.Radosavljević nije pokazao ni malo razumevanja za zahteve sindikata, već ih je naprotiv, minimizirao kroz netačne izjave koje je, u proteklom periodu, davao medijima, a po kojima je inače poznat. Vrhunac neiskrenosti i nepoštovanja zaposlenih u PU je iskazao kroz izjave, koje su se, pre svega, odnosile na nezahvalnost zaposlenih u Poreskoj upravi čija je prosečna zarada 46.000 dinara. Ovo upućuje na činjenicu da direktor ne zna, niti želi da zna, da u PU Srbije radi 1076 zaposlenih sa srednjom stručnom spremom čija je prosečna neto zarada 26000 dinara, 1134 zaposlenih sa višom stručnom spremom, čija je prosečna zarada 36000 dinara, 3486 zaposlenih sa visokom stručnom spremom, koji zbog nižih zvanja i koeficijenata, imaju prosečnu neto zaradu 52000 dinara. Pri tom, ni jednom rečju nije naveo ni jedan problem koji zbog smanjenih i ograničenih sredstava iz budžeta, postoji u funkcionisanju ovog organa. Jednom rečju, u svojim izjavama se ponašao kao da su zaposleni i rukovodstvo u obavljanju svog osnovnog zadatka u prikupljanju javnih prihoda, suprotstavljeni, tj. nalaze se na različitim stranama, a ne rade sa zajedničkim ciljem.
Iz svega navedenog, što su zaposleni u PU, ipak skrenuli pažnju na sebe i činjenice da su menadžment PU i direktor, takođe, prikazali svoj moral i pravo lice, i pokazali da ne bi trebalo da se nalaze na mestima na kojima su sada, smatramo da je postignut cilj štrajka.
Ove naše tvrdnje nalaze utemeljenje u svakodnevnoj praksi u radu svih organizacionih delova Poreske uprave Srbije, u situaciji kada u njoj svega nedostaje, od papirnatih ubrusa i tečnosti za održavanje higijene, do opomena i pretnji za isključenje struje i ostalih komunalnih davanja, koja nije moguće izmiriti prema davaocima usluga, o čemu nas u svojim opomenama redovono izveštavaju, a čemu je osnovni uzrok katastrafolni budžet za PU i onih koji su ga projektovali i osmislili.
Ala su ga napravili, svaka im čast! Jednom rečju - BRUKA!
Zbog svega navedenog JOS Poreske uprave će podneti krivične prijave protiv predsednika Sindikata uprave Srbije Njegoša Potežice koji je radi sve da štrajk zaposlenih u PU ne uspe, kao i odgovornih u menadžmentu PU – direktora Dragutina Radosavljevića, pom.dir.za ljudske i mat.resurse Maje Vujović, samozvanog direktora za modernizaciju PU Aleksandra Dragojlovića i svih klimoglavaca u PU koji su direktno doprineli ovakvom sunovratu i posrtanju PU.

Prilog:

- Zahtev direktoru PU za sastanak sa predstavnicima JOS
- PRIJAVA JOS protiv Radmile Simić i Branke Pavićević, rukovodilaca iz RC Kragujevac, zbog postojanja sukoba interesa i zloupotrebe službenog položaja
- Zahtev za pokretanje postupka utvrđivanja disciplinske i materijalne odgovornosti inspektora za upravno pravne poslove disciplinskog postupka Ljubiše Todorovića
- Zahtev za pokretanje postupka utvrđivanja disciplinske i materijalne odgovornosti inspektora za upravno pravne poslove disciplinskog postupka Zorana Piskovića
- Zahtev za pokretanje postupka utvrđivanja disciplinske i materijalne odgovornosti inspektora za upravno pravne poslove disciplinskog postupka Milivoja Drinčića
- Zahtev za pokretanje postupka utvrđivanja disciplinske i materijalne odgovornosti šefa Grupe za unutrašnju kontrolu Snežane Jović
- ZAHTEV Jedinstvene organizacije sindikata zaposlenih u Poreskoj upravi Srbije za dobijanje informacije u vezi sa predstavkom Dobrice Mikića, višeg poreskog izvršitelja u Filijali Paraćin, od 10.02.2012. godine
- KRIVIČNA PRIJAVA, radi krivičnog dela SPREČAVANjA SINDIKALNOG ORGANIZOVANjA I DELOVANjA, protiv Slobodanke Milenković, koordinatora Poreske uprave Regionalni Centar Kragujevac.

Država otima pare zbog velikog minusa

Pravda | Ekonomija | 1. april 2012.

BEOGRAD – Vlada Srbije planira da od budžetskih korisnika koji ostvaruju sopstvene prihode „pokupi“ pare kako bi zakrpila rupu u republičkoj kasi, gde je samo za prva dva meseca ove godine napravila manjak od 37 milijardi dinara.

Setili se kasno
Programom mera za smanjenje deficita predviđeno je da se povećaju prihodi budžeta za 10,9 milijardi dinara tako što će se uzeti, odnosno u državnu kasu preusmeriti sopstveni prihodi Uprave za trezor u iznosu od 920 miliona dinara, Ministarstva kulture od 420, Fonda za zaštitu životne sredine od 4,378 milijardi, Fonda za šume od 1,390 milijardi i Republičkog geodetskog zavoda 3,570 milijardi. Direkcija za mere i dragocene metale moraće da na račun državne kase prebaci 128 miliona, a Ministarstvo infrastrukture 52 miliona.

Oduzimaju se prihodi za republičku kasu -10,9 milijardi:
Uprava za trezor 920.000.000
Ministarstvo kulture   420.000.000
Fond za zaštitu živ. sredine 4.378.000.000
Fond za šume   1.390.000.000
Geodetski zavod   3.570.000.000
Direkcija za mere   128.000.000
Ministarstvo infrastrukture   52.000.000

DRUŠTVA SUDIJA : VLADINA UREDBA - PROTIVUSTAVNI AKT

Vladina Uredba od 22.marta 2012 je protivustavni akt. Njome se onemogućava funkcionisanje Srbije kao pravne države, koja treba da počiva na podeli vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske i na nezavisnosti sudske vlasti. Ovom Uredom krše se i ustavna prava radnika privatizovanih društvenih preduzeća na rad, na zdravstveno i socijalno osiguranje i na pravično suđenje, koja su osnovna ljudska prava garantovana Ustavom i opšteprihvaćenim međunarodnim pravilima.
Društvo sudija Srbije ukazuje da i Sud u Strazburu proglašava da je neizvršavanje od strane Srbije pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka donetih u korist radnika „dobro ustanovljena sudska praksa“, zbog čega je u takvim slučajevima predlažio zaključenje poravnanja. Prema tekstu poravnanja koje je predlažio Sud u Strazburu, od države Srbije zahteva se da plati nematerijalnu štetu zbog dužine postupka izvršenja, materijalnu štetu i troškove dosuđene presudama domaćih sudova.
Umesto toga, Vlada je 22.3.2012 donela Uredbu kojom je propisala postupak - „način i rok evidentiranja dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa“ čime je, praktično na neodređeno vreme, suspendovala izvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka.
Društvo sudija podseća da i Ustav i Evropska konvencija zabranjuju da država vrši zloupotrebu garantovanih prava, i da Evropska konvencija isključuje druge načine za rešavanje sporova osim onih propisanih Konvencijom, a takav nedozvoljeni način svakako je i navedena Uredba.
Umesto da lomi pravni poredak, ako već želi da spašava preduzeća koja su u privatizaciji kupljena sa aktivom, ali i sa svim dugovima, država treba da osmisli odgovarajući pravni put za to, koji postoji.

INTERVJU Boris Begović

Tamara Spaić | 01. 04. 2012. - 07:50h

"Srbiji je potrebno sve što sadašnja Vlada i njen premijer - nisu"

Srbiji je potrebno sve što sadašnja Vlada i njen premijer - nisu! Za početak ne bi bilo loše da predsednik i premijer ne budu iz iste stranke. Malo međusobne kontrole ne bi bilo na odmet. Naročito posle godina politički dominantnog predsednika i inferiornog premijera, koji se tokom svog mandata ponašao po načelima „veži konja gde ti gazda kaže“ i „brigo moja pređi na drugoga“. Ne bi bilo loše ni da novi premijer ima sopstvenu viziju posla kojim se bavi. Pa makar ona bila i pogrešna - kaže za “Blic” Boris Begović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Centra za Liberalno-demokratske Studije.

Ugledni profesor poznat po ekonomskim analizama prava (sutra promoviše novu knjigu “Institucionalni aspekti privrednog rasta”) upozorava da među stranačkim obećanjima nedostaje najava da će javna preduzeća biti privatizovana. To bi, smatra, bio najuverljiviji signal departizacije, koju “Blic” traži od stranaka.
Koja obećanja treba tražiti od stranaka?
- Ne treba tražiti ništa! Stranke će obećavati kule i gradove, nezavisno od toga šta birači od njih traže. Za obaveze koje su preuzeli, a nisu ispunili jedina kazna je da ne budu izabrani, odnosno kraj njihovog političkog života. Stoga verodostojnost sadašnjih obećanja treba posmatrati kroz istoriju političkog delanja onih koji ih daju - koja sve ranija obećanja nisu ispunjena. Na ovim izborima nadmeću se oni koji su u politici jako dugo, neki već dve decenije, pa je lako proceniti ko je i koliko verodostojan. Svi koji se takmiče bili su, u različita vremena, na vlasti. Neki, poput Mlađana Dinkića, sa te vlasti praktično nisu ni silazili proteklih desetak godina.

Slavica Savić, sekretar Veća SSSS podnela ostavku

26. mart 2012.

Slavica Savić, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, uputila je 22.03.2012. godine ostavku na funkciju sekretara i člana Veća i zatražila od Veća da podnesenu ostvku konstatuje na prvoj narednoj sednici.
U obrazloženju ostavke, koja ima lični karakter, navodi se da je na predlog Socijaldemokratske partije Srbije kandidovana za narodnog poslanika.

Poreznici neznalice, tajkuni patriote

Ekonomija | 16. mart 2012.

BEOGRAD – Direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radosavljević juče je odluku Miroslava Miškovića, vlasnika „Delte“, da Srbiji, a ne Kipru plati porez na kapitalni dobitak od 23 miliona evra zbog prodaje „Delta Maksija“ proglasio pre svega dobrim gestom i primerom za kojim treba da se povedu svi privrednici čije su firme registrovane u of šor zonama kao Miškovićeva na Kipru.

Vlasnik „Delte“ je, da podsetimo, to učinio na apel predsednika Borisa Tadića od pre nekoliko meseci, da privrednici pokažu patriotizam i te dažbine plate u Srbiji ako za to postoje mogućnosti. Zbog toga je vlasnik „Delte“ učinio napor da registruje firmu u Srbiji preko koje je prodao „Maksi“, a nije morao, jer je Srbija da je htela mogla da mu porez naplati po postojećem Zakonu o porezu na dobit pravnih lica. Tako Mišković ne bi bio nabeđeni patriota i dobrotvor od koga zazire najviša vlast, a Srbija bi više ličila na pravnu zemlju.

Znanje i neznanje

Nije zaprepašćujuće što predsednik Tadić ne zna da i po sadašnjem Zakonu o poreskom sistemu vlasnici kompanija osnovanih u of šor zonama kojima se zapravo upravlja iz Srbije, gde je i pretežna delatnost, mogu tretirati kao poreski obveznici Srbije, ali jeste što od 2001. godine ni jedan od direktora – Aleksandar Radović, Marija Drča, Vladimir Ilić ili Dejan Stojanović nije pokušao da primeni postojeći Zakon, odnosno pošalje poreznike u kompanije srpskih tajkuna da provere odakle upravljaju svojim firmama koje su formalno registrovali po belosvetskim destinacijama. Zato što poreznici ne obavljaju svoj posao, aktuelni direktor Dragutin Radosavljević može da kaže da je Miškovićev potez više od patriotizma.
Na pitanje o kolikim gubicima je reč, zbog nenaplaćenog poreza i pored obavljanja delatnosti u zemlji, Radosavljević je kazao da se to ne može tretirati kao gubitak jer ti subjekti posluju potpuno legalno i prema važećim zakonskim propisima.
Toplica Spasojević, vlasnik ITM grupe, kaže da bi domaći privrednici koji imaju firme registrovane u inostranstvu trebalo da porez plaćaju u Srbiji. „Bilo bi moralno, ali za Srbiju i korisno, da privrednici koji žive i posluju u Srbiji, tu plaćaju sve poreze. Na taj način bi pomogli da se privreda razvija i da imamo bolje puteve, školstvo i zdravstvo“, rekao je Spasojević agenciji Beta.
Spasojević kaže da su sada svih njegovih pet firmi registrovane i plaćaju porez u Srbiji, a u inostranstvu su samo one gde je suvlasnik sa drugim akcionarima. Vlasnik ITM ističe da je svojevremeno, kada je radio u Rusiji poslovao preko Kipra, jer su porezi bili povoljniji na tom ostrvu. Spasojević ističe da je Srbija sada neka vrsta poreskog raja jer je porez na dobit među najnižim i iznosi 10 odsto, osim u Crnoj Gori, gde je devet odsto.
- U ostalim evropskim zemljama, Austriji na primer, porez na dobit je 30 odsto, u Britaniji 40, u Švedskoj čak 50-60 odsto – kaže Spasojević.

Kako naplatiti

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da kompanije registrovane u of šor zonama ili poreskim rajevima, tamo plaćaju samo nekoliko vrsta poreza i to nisu značajni iznosi, ali pošto postoje zakonske mogućnosti treba ih naplatiti u Srbiji, bar zbog principa. Ostali porezi koji donose značajnije prihode, porez na dodatu vrednost, plate i imovinu plaćaju se u Srbiji.
- Mislim da motiv za osnivanje firmi u of šor zonama nije izbegavanje plaćanja poreza, već strah od ispitivanja porekla imovine. Tačno je da postoji mogućnost da se porez naplati po mestu gde se odvija delatnost, odnosno po osnovu utvrđivanja sedišta upravljanja kompanijom, a postoji mogućnost i da se porez naplati ukrštanjem prihoda i imovine. Iako je to moguće od 2004. godine, ne radi se verovatno zato što postoji politički otpor i jer bi se obuhvatili i kriminalci – kaže Arsić i dodaje da treba reformisati Poresku upravu, pre svega povećati broj poreznika i rasteretiti ih poslova koje ne treba da obavljaju oni, uspostaviti bolju organizaciju i dati im političku podršku.